Crno ili belo ?
12:16 PM
Ili ste mozda vec nesvesno izvrsili podelu na crno i belo? Mozda ste rekli to je to, crna kafa u beloj soljici. I za vas je to gotova prica, uz dodat epitet: “lepa je fotografija. Umetnicka”
Niste pomislili da je kafa vrela, hladna, slatka, jaka ili gorka… Da mozda vec neko izvesno vreme ceka na nekog ko u zurbi zavrsava sto vise stvari I ceka svoji “5 minuta odmora”.
Sta se krije iza te fotografije? Da li ona navodi na neke nove uspomene i prijatan razgovor ili evocira na neke nekadasnje kojih se secamo sa posebnom emocijom i pristiupamo im sa odredjenom paznjom?
Tematika ovog posta se stvorila pre par dana...
Zapravo dve noci za redom sam sanjao osobu koju puno volim i koja mi je bitna i znacajna a sa kojom nisam u kontaktu.
Prvu noc me je nesto o njoj trgnulo iz sna u sitne sate, kako ja volim da kazem “u vesticji cas” , a druge noci se provlacila kroz sve snove pa sam se probudio izmrcvaren i nespavan.
Kao nekome kome je spiritualizam veoma bitan kao i sama dusa snovima pristupam drugacije za razliku od sterilnih i unapred uokvirenih ljudi koji su prihvatili odredjenja objasnjena , kod kojih je zapravo sve crno ili belo?!
Onih koji ce vam reci da je to usko povezano sa necim o cemu ste mislili tog dana, ili je vasa podsvest isplivala te noci… Nema toga!
Cesto sanjamo i one koje ne poznajemo, cija lica ne susrecemo ili ih nikada nismo videli?! Svet snova je za mene mesto isprepletanih niti, koje obicnom coveku, onome koji je zauvek izgubio dete u sebi usled pritiska sveta u kome je ziveo nikada ne mozete da objasnite ili priblizite.
Recimo, kada sam rekao jednom prijatelju da sam drugu noc za redom sanjao tu osobu, njegov odgor je bio : “Sta mislis zasto? Ja mislim da treba da se obratis psihologu”?
Na sta se uvek od srca nasmejem, jer takvi saveti se cesto dele i najpre dolaze od ljudi koji jedino resenje za svoje stanje i problem vide u tom resenju. I cesto, vecina tih ljudi ima nesredjene zivote, ali prvi po nepisanom pravilu vole da pametuju i dele takve savete.
Takvi su ljudi slika i prilika tarot karte “Kocije” , gde dva konja, obicno crni I beli, u galopu jure sa kocijasem koji drzi dizgine. Poenta te karte jeste odmerenost, sigurnost u sebe i silu koja te vuce. Savrsen sklad I balans jer u protivnom sve “ode do djavola”.
Takozvane blizanacke duse…
Pisacu u nekom postu o tome. Obecavam
Ali kao uvod svakome ko zeli da istrazuje o tome, preporucujem ovu knjigu:
 |
“Magična, vrlo osećajna i dirljiva priča o pravoj ljubavi koja ukazuje na njenu snagu i trajnost koja je
nekome suđena.
Danijel ima večno „sećanje“, sposobnost da zapamti svoje prošle živote i da prepozna duše koje je i ranije poznavao. To je njegov dar i prokletstvo. On provodi vekove uvek se iznova zaljubljujući u istu devojku. Iz života u život, preko različitih kontinenata i pod raznim dinastijama, Sofija i on (mada ona menja ime i izgled) uvek privlače jedno drugo – ali se ona toga ne seća. Uvek kada se u nekom istorijskom trenutku Sofija i on sretnu, neka fatalna okolnost ih brzo i bolno rastavi. Njihova ljubav uvek prekratko traje.
Počev od Male Azije 552. godine, preko Engleske 1918, pa do Virdžinije 1972. godine, njihove duše prevaljuju razne tegobne puteve da bi se ponovo srele. No kad mlada Sofija, koja se u sadašnjem životu zove Lusi, najzad počne da otkriva tajnu njihove zajedničke prošlosti i da shvata suštinu njihove snažne međusobne privlačnosti, izvesna tajanstvena sila koja ih je oduvek rastavljala opet se pojavljuje. Oni najzad moraju da shvate šta stoji na putu njihove ljubavi kako bi barem jednom proveli život zajedno.”
Danas je moja prijateljica Brankica imala zanimljiv pristup, tj nabacila je ideju za termin, koji nekada izgovorimo u zargonu: “Rastavljanje sa sopstvenom dusom”.
Sto zaista moze da se odnosi i upotrebi za ove nase blizanacke duse, tzv. “TWIN FLAME”
Kada biste pitali naucnike, fizicare, lekare i sl svi bi znali da vam kazu da odredjena stanja dolaze ili proizilaze iz toga i toga… Spiritualisti veruju da u svemu veliki doprinos i udeo ima dusa.
Kada biste pitali prvu grupu ljudi sta je zapravo hladnoca, racionalan i ocekivan odgovor je “potpuno odsustvo toplote”. Sta je zlo? “potpuno odsustvo dobrote” i sl…
Za psihologe recimo objasnjena za odredjena stanja, kao recimo sto su snovi koji pocivaju na onome sto je Jung zasnovao.
Jedan covek…
Zanimljivo mi je i pitanje da li nauka ima pristup u duhovnosti ili obratno, da li duhovnost ima mesta u nauci? Recimo savremene naučnike i dalje zbunjuje dejstvo četiri fundamentalne sile, koje su odgovorne za sve oblike materije i promene vezane za nju. Ove sile deluju i u kosmosu i u beskonacno malim strukturama od kojih se sastoji materija kosmosa, pa samim tim i materija na Zemlji. I to je sve ono sto vidimo i poznajemo. Te četiri sile u savršenom balansu bez kojih Kosmos ne bi mogao da postoji su Gravitacija, Elektromagnetizam, sila koja je odgovorna za stvaranje molekula i svaki oblik materije. Jaka Interakcija (sila koja vezuje protone i neutrone u jezgru atoma) i Slaba Interakcija( sila koja upravlja aktivnošću Sunca). Recimo bez tog savršenog sklada ako bi Elektromagnetna sila bila brza ili sporija ne bi bilo života kakav poznajemo. Kao i za slabu interakciju, da je slabija ili jača Zemlja bi bila znatno hladnija ili toplija(bez života na istoj) Za mene je sam pojam toga “magija”. Tako da ja lično imam otpor prema svemu onome sto pokušava na jedan racionalan način da mi razlozi većinu stvari koje su zapravo kompleksne. Recimo osećaje i utiske koje nešto izaziva, kao i samo postojanje duše , tj stavljanje razuma u prvi plan a duše u neki drugi. Jer je duša tako fine energetske strukture i tako visokih vibracija, da je totalno van dometa materijalnih čula.
Kada se duša “useli” u telo ona pocinje da daje impulse kojim se pokreću biohemijski tokovi, čineći da biološko telo “živi”. Medjutim i dalje ima pokušaja da se postojanje duše dokaze. Zanimljiv je podatak da su tela nakon smrti lakša za 21gram, sto se po naivnom verovanju vezuje za težinu duše. Zanimljivo je i to da se prikom dokazivanja postojanja duše, većina psihoterapeuta i psihijatra suočila sa problemom u kome savremena medicina ne može da nadje objasnjenje , pa je tako nastala regresoterapija. Prevashodno kao postupak pri kom se pacijent vraća u najranije godine života, dok u jednoj seansi nije otkriveno da se može ići još dalje. Shvatate li sada? Nista nije crno ili belo. Postoji toliko povezanih niti koje grade valerijske prelaze i formiraju strukture koje su nam za sada jos uvek neobjasnjive. Kao sto su blizanacke duse, i povezanost istih. Ipak neko tamo uvek bude nasa “druga strana novcica”, a na nama je da to prepoznamo I otkrijemo ili provedemo zivot u negiranju nekih stvari. Zivimo u vremenu u kome je vecina svela zivot na proste stvari, rasclanila dan na sate, obaveze, Instagram postove, jednostavna objanjenja, jednosmerne relacije odnosa, vrednujuci sve kroz novac, cenu i time ubila dusu svemu. I nemam savet ni recept. Ja sam na svom magicnom putu, uskocio u okean emocija koje prozivljavam i zivim. Do poslednjeg atoma i snage, sa svim zmarcima koji prodju kroz kozu i kosu. Gde se radujem svakom danu i uzivam u granama drveca. U svemu onome sto nosi zivot u sebi.
I nemam savet, sem reci “Zivi. Zivi bez osvrta. Zivi bez kajanja sutra! Zivi za
sebe zbog sebe, bez misli sta ce drugi reci, jer samo si ti bitan”
Meni si ti/ja ...
0 коментара