Stevica Ponorac

Prva misao da stvorim dom je dosla sa tobom. 
I dalje u sali kazem da kada sam dosao da te vidim, da si ti zapravo kupio mene kada si vrat prebacio preko mog ramena, a ne ja tebe. 

Sa tobom cu verovati u pricu da cuvari ne dolaze u nase zivote sa krilima, nekada imaju cetiri noge, grivu i rep; i male siljate usi koje uhvatim dok dogovorim "mali zekane" , i da imaju najlepsi i najcistiji pogled iz dna duse.

Skoro sam govorio o jednoj runi iz Runskog pisma, koja se zove Raido. I oznacava putovanje. Konja i jahaca. 
A ovo je nase. 
Jer je cilj sada mnogo jasnije i vise definisan, moja borbenost i odlucnost je veca. I nema te granice koju necu preci ni toga sto necu osvojiti kako bih zavrsio svoju viziju doma koja je zapoceta sa tobom. 
Ti si simbol za moju snagu, izvor srece i zadovoljstva i moj tihi prijatelj. 
Tebi sam saputao uvek sve dok su prsti bili zapleteni u tvoju grivu i tebi sam mogao da verujem. Jer ovde nemam prijatelja. Imam tebe i ti imas mene.

Kao dizajneru priroda u svim oblicima je neizostavni i nepresusni izvor inspiracije za mene. 
Od oblika razlicitih formi, od procesa stvaranja ideje... od kolorita, u svojim kontrastima pa sve do motiva za vez. 
Recimo na ovoj haljini koja je jos uvek u procesu stvaranja uradio bih vez. Inspiraciju sam pronasao u  prolecu, prirodnim materijalima i viziji da ovo treba biti namenjeno deci koja vise vremena provode napolju i stapaju se sa prirodom, i nose prirodna obelezja na sebi. 



Licno me vez fascinira. Kao posebni odeljak mode, slobodno mogu reci grana umetnosti za sebe, kojom se kao tehnikom kroz istoriju kostima i mode podrazumevalo ukrsavanje odevnih komada- predstavljao je oduvek bogatstvo i kulturu jednog naroda. Vez je bio cak i vise od toga, u nekim kulturama i civilizacijama bio je nacionalno obelezje, simbolika, magijska zastita, govorio je odakle dolazite i kom stalezu pripadate. 

Tehnike veza su raznovrsne, od zlatoveza kog cu spomenuti uskoro u jednom postu, preko pokrstice, punog veza, belog veza, lancanog boda i raznih drugih bodova...


Vez na platnu je oduvek bio jako vazan i poseban deo srpske tradicije, koja medjutim u danasnje vreme izumire. Od nekadasnje Jefimije, zene despota Ugljese Mrnjavcevica, koja je izvezla cuvenu "Pohvalu knezu Lazaru", preko bogatih nosnji i kostima nasih baka - vez u danasnjem vremenu u potpunosti kao deo umetnosti  i tradicije izumire. 

Ono na sta moram da obratim poseban akcenat i da naglasim kao pogresno i sugerisem na problematiku jesu izjave pojedinih rukovodilaca radionica za izradu narodnih nosnji koji su izjavili da vez kao vestina nema buducnost. Usled menjanja modnih trendova i pojave masina za vez. 
Sto je velika neistina , jer kao neko ko se bavi dizajnom odece i prati modnu scenu sa sigurnoscu mogu reci da vez uvek ima buducnost, i da nikada ne moze da izadje iz mode.Pogledajte samo atelje za vez Lesage u Parizu koji postoji od 1800-te i neke godine.  U cemu je onda problem kod nas?
Problem je u kvalitetu pre svega i nedostatku ideja. U samom nacinu izrade i pristupu. 
Nas tradicionalni vez pociva na "naivnom slikarstvu" likovno ne opismenjenih ljudi koji se istim bave. Kombinacije boja koje su pogresne, uglavnom nisu kompatibilne, tvrdih formi i apsolutno bez gradacije u izradi latica, sto pre svega povezujem sa nemogucnoscu nabavke veceg spektra nijansi i kvalitetniog materijala u Srbiji. 
Dobar i kvalitetan vez mora imati lice i nalicije koje se jedva razlikuje, i da je likovno dobar.
Ali kao takav on zahteva posvecenost, smirenost, istrajnost , odlucnost i ljubav pre svega. I tome nas upravo i uci. Uci nas da dajuci svoj maximum onda kada se necemu posvetimo,kao sto je to slucaj u umetnosti,jedino tada neko delo dobije na  vaznosti, jer se utorseno vreme i kvalitet uvek prepoznaju.

Ali to se sve s godinama uci... i eto, kako vreme prolazi nadamo se da ce vez opstati zahvaljujuci ljubavi nekih ljudi koji zele da sacuvaju ostatke tradicije i proslih vremena. 


tekst i fotografije Ponorac Stevica