Stevica Ponorac

 

Freedom - Gringo

U skorasnjem razgovoru sa majkom, rekla mi je: "Ti si oduvek isao sam protiv svih. Uvek si slusao sebe i svoje srce, i nisi se obazirao nikada sta su ti drugi govorili. Nisi zeleo, cak i nekada dok ne bi video da nisi u pravu i da to ne moze tako. Nikada to nisam mogla da promenim kod tebe, ni dok si bio manji". 
I to mi je najveci komplient, sto mozda cak iz njenog ugla to deluje kao mana ili nesto sto nije dobro, nije prihvatljivo. 
Ali mene je "to moje", ono licno i divlje ocuvalo sve ove godine i pomoglo da prezivim. 
Nisam dozvolio da budem slomljen, ukalupljen ili potcinjen vec sam naucio da sigurno stojim sam. Svestan sebe i svojih mogucnosti. 

Jutros je na drustvenim mrezama osvanula vest o glumici koja je javno progovorila o visegodisnjem silovanju vlasnika i profesora skole glume koju je pohadjala kao maloletnica. 
Ono sto me je najvise sokiralo jeste drustvo u kome zivimo. I komentari pre svega zena koje kazu a zasto je cutala sve vreme i dopustala da to traje i sl?! 
Cak je izmedju ostalih komentar neke devojke psihoterapeuta "Trpeti silovanje vise puta i ne uraditi nista ... Tesko za pojmiti" sto je strasno! 
Zamislite da kod iste dodje osoba, nije vazno koje starosne dobi, pola i socijalnog statusa i kaze sta je dozivela a ona joj izjavi "Vise puta vam se to dogodilo i nista niste uradili, tesko za pojmiti"
pre svega ovde govorimo o osobi koja je bila maloletna , devojcica sa 17godina. 

Moje misljenje kao kazna za takve ljude, zlostavljace koji svesno povredjuju druga bica nanoseci im bol zasluzuju najbrutalnije i najsvirepije kazne. Nemam samilosti niti razumevanja za one koji su svesno prouzrokovali zlo nekome. Jer on nije nacinio njoj zlo tog trena, vec svakog buduceg. Nacinio je njenoj dusi, njenoj psihi, porodici. Gde ce svakog sledeceg posmatrati kao moguceg napadaca ostavljajuci traume za citav zivot. 

Tipicno za ovog coveka jeste mrznja. Njegov prezir prema devojkama i zelja da ih ponizi na svaki moguci nacin i povredi. O cemu svedoce izjave onih koji su pohadjali tu skolu, koji navode da je bio grub, bahat i da ih je kaznjavao i pri tom terao da devojcice nose suknje. 
Neko koga su deca gledala kao jako bitnu figuru u kljucnom periodu zivota, odrastanja i formiranja licnog puta. 

Zapitao sam se odakle u meni prezir prema takvim ljudima, i ta kolicina mrznje prema zlostavljacima , kao i empatija sa zrtvama? 
Jer sam odrastao u porodici i medju ljudima gde sam uvek bio voljen i zasticen. Moja majka, kao neko kome su deca bila jedina svrha u zivotu je primecivala svaku promenu na licu, a da ne govorim o necemu drugom.

I shvatio sam da se kod mene to sve pokrenulo u srednjoj skoli. 
Posto sam "generacija bombardovanja", nisam imao drugu soluciju nego da upisem skolu koju su mi roditelji nametnuli. 
Zeleo sam dizajnersku koja je bila u Beogradu, ali za moje je to bilo kategoricno NE, pravdajuci svoju odluku kroz citavu situaciju u kojoj smo se nasli da je to zbog toga. Jasno je meni bilo da oni nikada ne bi pustili dete od 15godina u drugi grad, niti su dizajnu videli perspektivu. 
I imao sam tu nesrecu da 4 godine budem u skoli u kojoj su deca dosla sa raznih strana Srbije i ponela svoje mentalitete. 
Taj period od 4 godine dozivljavam kao nesto sto sam eto morao da prodjem, i da mogu da biram nikada se ne bih vratio niti sam ikada imao nesto zajednicko sa tim ljudima. 
Vecina profesora je radilo sa mojim ocem ili bratom pa su znali da ja ne volim tu skolu i koristilli su svaki moguci momenat da me javno ponize , jer sam bio umetnik koji je bacen medju gomilu drvoseca. 

Ono sto slobodno mogu reci jeste da gomila njih nisu zaista bili dobri pedagozi, zato sada cesto i govorim da iza profesora i nastavnika se krje samo obicna osoba, sa gomilom mana i probelma koje nosi od kuce. 
I taj jedan citav sistem ulizivanja i korumpiranosti. Gde su pojedine profesore vodili u kafane, donosili rakiju, davali pare... 

Sada sa ove tacke gledista, kada jos uvek nisam ostvario sve sto sam zeleo ali idem ka tome, slobodno mogu reci da vreme zaista pokaze. 
Jako je tesko mladoj osobi koja po prvi put dozivljava nesto sto ne moze da razume niti da objasni zasto? 
Recimo ja sam smatrao citav zivot da ja ne pripadam grupi, medjutim samo sam bio okruzen vecinskim polusvetom.  I prostim ljudima. 
Samo zato sto nisam bio vecina i nisam zeleo nikada da budem vecina. 
Vecina koje je zelela da me razbije na parcice i slomi. Jer izgledam drugacije i zelim drugacije. 


Sada kad pogledam fotografije tih ljudi ne vidim nikog cije zivot da mozes da pomislis wow zeleo bih ovako. 
Valjda na polsetku svako od nas dobije sto zasluzi... 



I za kraj, prekopiracu deo post-a svoje prijateljice Brankice:
"U ovim svim tužnim vestima kreću opet razne predrasude... Pa da se podsetimo da je za silovanje kriva samo jedna osoba - SILOVATELJ. Iako je to jasno neke osobe valjda vodjene svojim predrasudama, mizoginijom i slično bave se time šta je žrtva nosila. Znamo i za onu izložbu od pre nekoliko godina gde su bile izložene stvari koje su žrtve nosile u trenutku napada a to su bile najobičnije stvari tipa trenerki, košulja i slično. Time je dodatno razbijena ta predrasuda o izazivanju. Mada je valjda jasno da silovatelj nije normalan muškarac koga privlači neka žena. Ne privlači njega lepota, niti ga nešto izaziva. On mrzi žene i njega privlači da ponizi, povredi žrtvu....