Prva misao da stvorim dom je dosla sa tobom. 
I dalje u sali kazem da kada sam dosao da te vidim, da si ti zapravo kupio mene kada si vrat prebacio preko mog ramena, a ne ja tebe. 

Sa tobom cu verovati u pricu da cuvari ne dolaze u nase zivote sa krilima, nekada imaju cetiri noge, grivu i rep; i male siljate usi koje uhvatim dok dogovorim "mali zekane" , i da imaju najlepsi i najcistiji pogled iz dna duse.

Skoro sam govorio o jednoj runi iz Runskog pisma, koja se zove Raido. I oznacava putovanje. Konja i jahaca. 
A ovo je nase. 
Jer je cilj sada mnogo jasnije i vise definisan, moja borbenost i odlucnost je veca. I nema te granice koju necu preci ni toga sto necu osvojiti kako bih zavrsio svoju viziju doma koja je zapoceta sa tobom. 
Ti si simbol za moju snagu, izvor srece i zadovoljstva i moj tihi prijatelj. 
Tebi sam saputao uvek sve dok su prsti bili zapleteni u tvoju grivu i tebi sam mogao da verujem. Jer ovde nemam prijatelja. Imam tebe i ti imas mene.

Sav trud i napor koji ulozim, ulozim sa razlogom. Jer onaj mir i srecu koju imam sada nista ne moze da zameni. Sada znam da su moja nekadasnja lutanja i traganja imala razlog. Da me je sve vodilo ka tebi. Moji izbori, moji lomovi, kajanja... Sve. 
Pa kada sam pored tebe moja proslost je vredela. Da sam bilo sta odradio drugacije, mozda te nikada ne bih upoznao. Ti si me spasao mene, i ucinio da disem.

Pre tebe dani su bili teski bez podrske, anksiozni, depresivni... Sa ljudima koji su otimali i komadali mene i moje vreme zarad svojih ciljeva. 
Odrastao sam tako sto su me vrednovali i uporedjivali sa drugima. Bolji ili losiji... I dok sam se kao dete igrao sa malom plasticnom igrackom belog konja kraj reke sanjao sam da cu jednoga dana imati konja poput tebe. 
Za tebe sam zeleo ono sto sam zeleo za sebe. Slobodu i duh koji nije sputan ni ubijen. Nije mi bilo bitno da li ces dobiti znacku, osvojiti trku... neka drugi materijalnim mere i vrednuju svoje... Meni je bilo bitno da tebi budem najbolji jer ces ti takav biti i meni.

Evo i veceras, razlog zbog kog sve ovo pisem je mali osvrt na proslu nedelju. Sama nedelja je bila poprilicno napeta. Zavrsavao sam projekat koji sam ptrebao tog dana da posaljem do 23.59. 
Ustao sam rano kako bih odradio neki dizajn za strance i imao sastanak sa njima u 10h koji se naravno zavrsio tek u 12. 

Onda sam popodne odjurio u lokal da to zavrsim, zaboravio punjac za laptop i baterija mi je izdrzala skoro do ponoci. Onda sam brzo morao da odjurim natrag kuci i  to posaljem. 
Medjutim nisam uspeo da upload-jem video do ponoci. Trebalo mu je vise vremena... 
Ostavio sam ga poprilicno razocaran, polazuci svu nadu u neku ludu srecu da ce mozda prihvatiti uprkos roku isteka konkursa. 
Na kraju se to poslalo u ponedeljak ujutru oko 02-03h, i ja sam to jutro bio blago neraspolozen. Jer sve vreme pokusavam da osvojim i ostvarim sto vise mogucnosti za buducnost. Vodeci se mislju da buducnost pociva u nasim rukama, da smo mi ti koji je stvaramo i oblikujemo. 
Tog dana sam u svojoj podsvesti urezivao misao da cu sve da prebrodim, jer sam vremenom shvatio da imam jako mali br pouzdanih ljudi oko sebe  i iskrenih prijatelja. Da imam svoj posao, osobe od znacaja i tebe. I da moram da nastavim da budem "osvajac", korak po korak do cilja i svog licnog carstva.