Život je prekratak da bi ga trosili na pogresne ljude
6:12 AM
Pravilo kog se pridrzavam je da ako želim sreću u svom životu ja počnem od činjenice da živiš život koji te usrećuje. Ako želiš da ukloniš nešto loše počneš sa eliminisanjem mračnih i negativnih delova. Jer je najveća snaga moć vlastite transformacije. Sva pozitivna promena pocinje od osobe koju vidite u ogledalu.
Recimo meni nije strano da budem sam ili sam protiv svih. Ukoliko i kada pogresim umem da priznam i kažem izvini. I kada sagledam i analiziram sve u svom životu ja nikada ne žalim zbog rečenog, učinjenog, situacija koje su se desile ili koje su mogle a nisu. Najviše žalim zbog druženja sa pogrešnim ljudima. Jer lažni prijatelji mogu biti vrlo štetni za naše blagostanje i mogu iscrpeti našu pozitivnu energiju. Zato sto čovek voljenjem nikada ne gubi sebe. Gubi sebe suzdrzavanjem.
Govoreći ovo ne mislim da treba odustati od bilo kog odnosa. Ni jedan odnos nije nemoguc osim ako mu ne date priliku. A ljubav znaci da dajete priliku nekome da vas povredi, verujući da to neće učiniti. Bez tog poverenje ni jedan odnos ne može preživeti.
Medjutim moja “kvaka” lezi u tome sto ja stvarima i ljudima dajem na značaju. U ovom potrosackom društvu gde se sve tretira kao proizvod i konzument ja biram sadržaj, dubinu i kvalitet. Svestan sam svoje vrednosti , kvaliteta i mana (I da me ne shvatite pogrešno samosvest je dobra stvar, to nema veze sa egom niti je u negativnom kontekstu jer ću u sledećem postu bas pisati o egu) i svakog puta kada sebe dajem nekome ja dajem komad sebe i svog srca koje neću dobiti nazad.
I problem nastane kada ljudi to zloupotrebe.
Recimo ja nikada više neću reagovati na prvu, ali ću te odstraniti na desetoj stvari kao da nikada nisi ni postojao.
Krene od običnih tel poziva na koje prestanu da se javljaju, pa se jave kada im nešto treba. Od poziva na izložbe na koje ne dodju, od onih nekih malih stvari do velikih.
Ili kao u situaciji koja mi se skoro dogodila da izgubim osobu koju sam smatrao prijateljem onda kada sam pokrenuo dečiju kolekciju. Jednostavno je prestala da se javlja. Uprkos činjenici da nismo na istom kontinetu, da nam ciljne grupe nisu iste niti rad... I da je u meni uvek imala prijatelja kog je mogla uvek da pita za iskren savet, pomoć i mišljenje.
Za kraj život me je naučio, iskovao i prekalio da uvek imam dovoljno razumevanja ali da postavljam granice do kojih može da se ide. Jer nakon njih više nema nazad. Zato sto ljudi nikada ne rade nešto sto nije njihov karakter. Rade samo ono sto oni jesu. Dok su moja jedina očekivanja prema nekome da bude upravo to sto jeste. A ono to sto jesu nije ono sto govore ili nekada učine već kakvim se otkriju. To je gola istina ljudi. I mi možemo da ih kao takve prihvatimo ili moramo da nastavimo dalje.
Zato ja prilikom upoznavanja nekoga nikada više nisam vodjen impresijama i prvim utiskom. Jer znam da ispod površine “ima nešto”. I onda čekam , da vidim šta će da izroni. Jer ako tvoje najgore ne mogu da prihvatim šta ćeš mi?
I sve je ok dok me postujes.
0 коментара