Danas sam imao malu debatu sa svojim drugom zbog mog proslog posta na blogu. Zapravo smatrao je da sam okvirno napisao i da bih trebao dublje da udjem u problematiku dodajuci da ja nisam svestan svojih mana i vrlina, kao da me ne poznaje dovoljan broj godina i da ne zna da ja kroz zivot inace ne idem trubeci.
Tog trenutka sam uhvatio sebe da vec postajem iskljuciv i da vec mislim u sebi: "sta on tu meni..." Sto je mana.
Ali hajde da razjasnim za pocetak svoje vidjenje mana i vrlina, sta one predstavljaju za mene. Smatram da su vrline zbir onoga sto radimo, cinimo i mislimo. Isto i za mane, ali smatram da su mane vise proistekle kao rezultat iskustava prema svetu oko nas da se zastitimo. Npr ako pitate nekog zasto je postupio na odredjen nacin ukoliko vam odgovori iskreno otkricete sta je uzrok ili zasto je postupak posledica necega iz podsvesti.
Kao sto je i moja reakcija proistekla iz mane u iskljucivost. Razlog je taj sto sam vremenom i s godinama sam postao iskljuciv prema ljudima, imam sve manje strpljenja, manje zelje da ostajem i da se nekome dokazujem, pravdam i objasnjavam. Nemam zelju da silim kontakte i odnose. Vise se trudim da osluskujem i cesto citam izmedju redova. Kao sto rekoh ljudima samo dajte prostora i slobodu da vam pokazu ko su.
Ako pitate ljude da vam kazu sta od mana i vrlina vide u vama, nece vam reci. To je vec prvi znak da vas sustinski i u potpunosti ne prihvataju. Jer je njihovo navodno prihvatanje samo misao a ne emocija.
Recimo ja nikada necu biti pitomo i krotko bice u potpunosti. Uvek cu biti ona energija koju probudis u meni. I danas me je ovo navelo da razmisljam na ovu temu, otuda i potreba da napisem ovaj post.
Licno ukoliko se druzim i ako sam u kontaktu sa nekim, ja sam to zasnovao na osecaju da li mi neko odgovara ili ne odgovara? Da li mogu da se nosim sa svime sto ta osoba jeste? Bitno mi je da je neko dobar covek pre svega, da je ispunjen i ostvaren. Jer oni neostvareni su frustrirani, a od frustriranog coveka na kraju svasta iznenada mozes da ocekujes.
Svi mi imamo mane i vrline, i smatram da to nije nesto sa cime treba da masemo - jer je to sastavni deo nas. To govori o nama ko smo i doprinosi sareniliu naseg lika. Dajuci punocu i oblik po kome se izdvajamo od mase.
Svoju najbolju prijateljicu Jelenu sam upoznao pre dosta godina u Beogradu preko nase zajednicke prijateljice Maje.
U nekom periodiu pre nekoliko godina, u nekim mojim fazama koje su bile depresivne- znao sam da budem siv i tezak. Nisam ja bio ja. Sustinski nisam bio. I moji prijatelji su to videli kao manu ali me nisu odbacili zbog toga. Prihvatili su me.
Znao sam sebe da nateram da izadjem iz stana, dogovarajuci se sa Jelenom da se vidim i uvek sam kasnio. Oslanjajuci se na cinjenicu da je kuci pustio bih poruku: "Jelence stizem za 20min". Od tih 20min moja borba sa depresijom je trajala duze. Bilo je to "cupanje" da se kroz sredjivanje i izlazak iz stana osetim bolje.
Jednom prilikom Jelena mi poklonila plocicu sa magnetom valjajuci se od smeha, govoreci: "Druze, kad sam ovo videla odmah sam se setila tebe"! Na magnetu je pisalo: "Stizem za 5 min, ako kasnim procitaj ponovo"!
Recimo u nasem odnosu to je bila moja mana, posledica neceg mnogo veceg i ozbiljnijeg. Ali nas odnos kao i odnos sa vecinom mojih prijatelja je bio pun ljubavi i razumevanja. I Jelena je znala da u odnosu na neke moje male mane uvek je mogla da racuna na mene kada su bile u igri stvari od znacaja.
I na osnovu svega onoga sto sam prosao najiskrenije nemam potrebu da zadivim bilo koga. Ko me ne prihvata u mom najgorem ne zasluzuje me ni u mom najboljem. Jer ja nisam tu da ispunjavam necija ocekivanja, podilazim masama i ljudima. Tu sam da budem dobar sebi, dobar za sebe. Da zivim punim plucima. Nemam uputstvo za upotrebu, ne ocekujem ni da bilo ko drugi ima. Ne zelim da me niko procenjuje i vrednuje jer sam ja savrsenstvo sa svim nesavrsenostima.
Mane i Vrline su nastale kao posledica oblikovanja drustva kroz razne norme, kanone i tabue drustva i religije. A sta ako smo mi upravo savrseni ovakvi kakvi jesmo?
Sta onda? imate li odgovor...?
I da vam dam uputstvo nista vam nece znaciti. Mozete mahati njime uzvikujuci "znao sam", ostajuci u iluziji sopstvenog ubedjenja - jer ja sutra, kao i bilo ko od vas- mogu biti neko novi. Ono sto smo bili juce , nekada nismo ono sto smo danas, a tek necemo biti ono sto cemo postati sutra.
U toj meri lezi sva lepota zivota i izbora.
- 4:06 PM
- 0 Comments
